Prošle nedelje navršilo se tačno dve godine od kada je gorela gradska deponija. Mesec dana, su tada, građani udisali otrovne gasove, a do juna 2024. godine požari su se ponovili još nekoliko puta. Generalno cela ta godina obeležena je čestim požarima.
Peticija koju je tada potpisalo oko 1000 građana, zahtevala je od nadležnih organa da se hitno sanira požar, da se prostor oko deponije obezbedi, da se postave kamera i/ili čuvari, da se narod kontinuirano i transparentno informiše o nivou zagađenja i merama zaštite i da se nesanitarna deponija konačno zatvori.
Dokle smo stigli?
Svakako ne daleko, napravili smo jedva pola koraka, i to ne zato što se opština zaista potrudila da problem reši, već zato što je kompanija Eliksir donirala mernu stanicu da dokaže da njihova fabrika nije veliki zagađivač… ovaj, zato što je društveno odgovorna firma.
Ovaj korak jeste bio neophodan, ali nije ključan, ona (merna stanica) samo konstatuje da problem postoji, što možemo i sami da vidimo i osetimo, pogotovu u zimskim mesecima.
Transparentno obaveštavanje o zagađenju i merama prevencije i dalje ne postoji. Podaci su skriveni na sajtu opštine tako da ih nađe samo onaj ko ih namenski traži ( i to ne uvek). Dobar deo građana problem ne shvata ozbiljno, ili još gore, uzroke traži u teorijama zavere, daleko od realnosti. Što vrlo jasno govori o stepenu neinformisanosti građana.
Na poslednjoj sednici, predsednik opštine je najavio novi plan upravljanja otpadom čiji su detalji (od datuma usvajanja, do roka realizacije) potpuno magloviti. Plan je, ukratko, da se problem upravljanja otpadom „uvali“ nekom drugom, tačnije ponovo Elixiru, gde bi se komunalni otpad spaljivao.
Oko ovog plana postoji puno nejasnoća, ali fundamentalni problem je realnost!
Da bi se otpad spaljivao, on se prvo mora sortirati.To zahteva kompletnu reorganizaciju komunalnog preduzeća, kontejnere za sortiranje otpada i reciklažu i edukaciju stanovništva. S’ obzirom na to da u 2023. godini trećina sela u našoj opštini nije imala ni običan kontejner, kao i na to da dobar deo stanovništva nije edukovan čak ni o tome da đubre traba da se baca u kantu, a ne na ulicu, ovakva obećanja zvuče podjednako realno, kao i leteći taksiji Aleksandra Vučića u kojima „ćemo se voziti već sledeće godine“.
Umesto da opština reši problem deponije, tako što će modernizovati svopstveno komunalno preduzeće i obezbediti osnovne uslove, oni biraju da odgovornost „delegiraju“ privatniku. To nije strategija, to je bežanje od problema. Građanima nisu potrebne bajke, već vazduh koji ih ne truje i vlast koja ne čeka donacije da bi uradila svoj posao.
