Ponedeljak, prvi dan nedelje, popodne. Pijem kafu sa mužem, ćaskamo o raznoraznim temama i u tom momentu mi stiže poruka. Link. Naslov epski : „Dr Dejan Milojević, lekar koji je ostao kada su drugi odlazili – ovde su moji ljudi“.
Čitam tekst, i neću da lažem, umalo se nisam zaplakala od miline. Kakav čovek, heroj! Piše da radi prekovremeno kako bi pregledao baš svakog pacijenta, da je odbio „kule i gradove“, svetske klinike samo da bi radio u svom radnom gradu. Pacijenti ga, kažu, prosto obožavaju.
I tu me preseče! Kako je moguće da ja nikada pre nisam čula za tu „moralnu gromadu“ od čoveka? Hajde reko’ , možda ja samo imam sreće sa zdravljem, pa nisam u toku. Krenem da se raspitujem kod onih koji bi morali da ga poznaju. Međutim, ispostavi se da ni moji prijatelji nisu čuli za njega, a što je još bizarnije, za njega nisu čuli ni ljudi koji rade u istom tom Zdravstvenom centru.
Tada doživljavam onaj „aha“ momenat, nagli insight koji mi je konačno otvorio oči. Odjednom sam se prosvetlila i shvatila da doktor Dejan nije heroj od krvi i mesa, on je ustvari medicinski ekvivalent Betmenu, ili Supermenu. Pojavljuje se, verovatno, samo u gluvo doba noći, reši sve probleme pacijenata, a onda nestaje pre nego što prva smena stigne na posao.
Šalu na stranu, ovaj tekst sam po sebi nije toliko bitan zato što je doktor (očigledno) izmišljen, već zato što je školski primer simulakruma u kome živimo.
Dok se u medijima plasira ova lažna slika realnosti, kako bismo poverovali da je sve sjajno, stvarna slika nas udara po džepu i glavi.
U toj stvarnosti, na vozilu Hitne pomoći ne radi rotacija.
U toj stvarnosti po ovoj zimskoj poledici, saniteti voze na „ćelavim“, letnjim, gumama.
Lekari nemaju osnovna sredstva za rad, a oni stvarni, sa imenom i prezimenom, odlaze glavom bez obzira. Ostaju samo oni najuporniji, najhrabriji ili oni sa najmanje ambicija.
A mi? Mi ih tražimo po hodnicima, nadajući se da ćemo naleteti na onog „obožavanog“ iz teksta. Mada, ovih dana bi možda bolje bilo da ih umesto po hodnicima, potražimo u Kladovu, čujem da imaju tamo neka posla.
