Moraću da se osvrnem na prethodni teskt na portalu: „Prokletstvo apstrakcije“, verovatno zato što su i moja razmišljanja previše puta bila slična. Ali sad ću morati da tražim zamerke…
Prvo, da iznesem slaganja. Da, ne možemo da podelimo ljude po stranačkoj pripadnosti tj. na dva pola, jedan koji je za vlast i drugi koji je protiv. I da u te dve grupe svrstamo sve i povučemo crvenu liniju između. Kvaliteti ljudi imaju mnogo nijansi i to bi bilo nepravedno.
Ali tu podelu ne podstičemo „mi“, ta podela se promoviše sa državnog vrha, u medijima, na lokalu…Uvek od strane istih, vladajućih. A onda bude prihvaćena i sa drugog pola i u nekim slučajevima dovedena do apsurda. Krivica za podele je uvek na strani jačeg. Skoro 15 godina se propagira i ne možemo danas „mi“ biti krivi kad drugu stranu osuđujemo. To, naravno, ne može uvek da bude opravdanje za naše ponašanje i razmišljanje, ali mi ovde pričamo o političkom i društvenom životu, a ne o nekoj utopiji.
I duboko lično, ne smatram te stavove nikakvom „moralnom superiornošću“ kad osuđujem člana vladajuće stranke. Svako ko misli svojom glavom vidi šta se dešava…Zna da se na Železničkoj stanici u Novom Sadu desilo ubistvo zbog nečije imovinske koristi, zna kako su izgledali izbori u Negotinu, zna posledice koje trpe oni koji hoće slobodne da misle i da govore. Sve znaju. I ćute. I ne samo da ćute nego, po potrebi, i javno podržavaju. I sad će oni da se ponašaju tako, a mi ćemo, zbog savesti, da izgubimo pravo da ih osuđujemo? To ne stoji.
I naravno, nismo mi bolji ljudi, ni neke moralne sudije, ali stvari moramo nazvati pravim imenom. I neki od „nas“ će sutra ovu podelu u društvu iskoristiti za ostvarivanje svojih ciljeva, sprovođenje svojih osveta, ali taj narativ „oni“ hrane.
I još jednom oko krivice. Jedna od definica je: „Krivica je subjektivni element krivičnog dela i predstavlja psihički odnos učinioca prema zabranjenom delu, odnosno skup svesnih i voljnih elemenata koji omogućavaju da se delo pripiše učiniocu.“ I ko je kriv? Nema potrebe da imenujem, prepoznaće se ko treba, a mnogo bi mesta ovde zauzelo nabrajanje…Neće sutra „moralno“ biti krivi lopovi, bitange i secikese koje su bile na vlasti. Ne. Oni za bolje ne znaju. Oni nemaju „skup svesnih i voljnih radnji“ da bi mogli moralno da budu krivi. Krivi su oni koji odlično znaju šta se radi i kako. A ćute. I kad treba, podrže.
I meni je veoma žao i krivo zbog takve situacije, ali dok „nas“ gaze, ti naši prijatelji, rođaci i komšije „pametno“ ćute. Ta situacija meni ne uskraćuje pravo da ih osuđujem.
