Пише ми другарица пре неки дан поводом 8. марта. Предлаже ми да напишем текст, сугерише тему. Каже овај пут немој да нападнеш, похвали неку женску активност. Тражи да напишем како се жене срчаније боре и више труде, како им је увек потребно да се више доказују, како им се лакше нађе мана, како су оптерећеније, а опет морају да иду у корак са мушкарцима, нарочито у данашњем времену, како их мушкарци никад не посматрају као себи равне, бар у већини, бар у средини попут наше…
Размишљам ја тако и схватам да је моја другарица у праву, да се слажем са свиме што ми је написала. Мотам по својој глави који пример да дам, које су то жене у нашем граду најрепрезентативније и долазим до Музичке школе. Истини за вољу, има тамо и мушкараца, али су у мањини и нису тема овај пут. Нека једном и жене добију предност.
Присетимо се почетака. Не рачунајући најстарије музичке школе у Србији, већина у Србији основана је тек после Другог светског рата. Србија 1954. године има свега тридесетак музичких школа, те знатно заостаје за другим срединама. Решењем Народног одбора градске општине Неготин, 27.1.1954. године основана је Нижа музичка школа у Неготину. Због многобројних потешкоћа у раду дошло је до престанка рада 6.3.1959. године, али се потреба за музичком школом у Неготину се и даље непрекидно осећала. Мисао о потреби такве школе није напуштала многе културне и јавне раднике. Године 1964. поново започиње рад Нижа музичка школа у Неготину. Допринос поновном отварању Музичке школе у Неготину даје велико интересовање Српске академије наука и уметности за конзервацију и рестаурацију родне куће Стевана Мокрањца, која је завршена 1964. године. Тада започињу и договори о организацији манифестације „Мокрањчеви дани“. Све то ствара посебне услове за обнављање рада Ниже музичке школе у Неготину. Обновљена школа ради у просторијама Радничког универзитета, да би од школске 1967/68. године започела свој рад у новим просторијама, на другом спрату Завода за запошљавање.
У оквиру својих активности Школа за основно музичко образовање „Стеван Мокрањац“ у Неготину била је иницијатор оснивања Средње музичке школе. Средња музичка школа „Стеван Стојановић Мокрањац“ је основана одлуком Министарства просвете Републике Србије од 27.11.1991. године и добија просторије у згради бивше Педагошке академије. Школске 1996/97. године дошло је до спајања Основне музичке школе и Средње музичке школе у новоформирану општеобразовну установу: Музичка школа „Стеван Мокрањац“ у Неготину.
Данас, бројне установе негују име нашег великог композитора, али управо је Музичка школа у Неготину она која то наслеђе чини живим и блиставим. Иза сваког успешног такмичења, концерта или јавног наступа стоји невидљиви, али грчевити труд наставница и ученица. Многе су се школоване жене вратиле у свој град да наставе Мокрањчеву мисију, док су друге дошле из далека, доносећи нову енергију и племенитост нашој средини. Оне су тихи стубови наше културе – често оптерећене и разапете између бројних улога, а опет увек достојанствене и прве у борби за квалитет. Ове дивне жене су најбољи репрезенти Неготина и чувари оног највреднијег у нама. Нека им је срећан 8. март и сваки други дан у години, јер својим радом и пожртвовањем свакако заслужују наше поштовање.
