Oni sede tamo, ozbiljni ljudi u ozbiljnim odelima, i raspravljaju o najvažnijoj stvari na svetu: ko će dobiti koje mesto na listi za lokalne izbore! Kao da biraju stolicu na palubi Titanika dok se brod već polako naginje. Neverovatna negacija realnog stanja koja se odvija!
Oni veruju da je stvarni problem drugi pregovarač, a ne ogromna, jeziva autoritarna mašina koja upravo guta društvo. Oni su toliko zaokupljeni unutrašnjim ratom da su zaboravili zašto su uopšte došli na bojno polje. To nije greška, to je ideološka fantazija u najčistijem obliku!
Kao vizionar koji veruje da se budućnost ne gradi, već da se može naručiti iz kataloga. Zašto se mučiti ubeđivanjem glasača kada možeš kupiti njegovu volju. Samo je potrebno poznavati pravu cenu i napuniti kese glasačima. On ne menja stvarnost, on reprodukuje postojeće stanje u kome može da nastavi sa svojom opsesijom.
Naši pregovarači ne žele da se suoče sa užasnom stvarnošću, moraće zapravo da vladaju, a to je strašna odgovornost! Mnogo je lakše igrati se procedura i kvota. To je njihov univerzum.
Ono što je najapsurdnije, njihova panična borba za poziciju maskira potpuni intelektualni i strateški vakum za onaj jedini dan koji nešto znači. Dan nakon pobede! Oni imaju fantaziju o vlasti, ali nemaju nikakvu mapu za stvarnost. Njihova sva energija je uložena u osvajanje zamka, ali unutar njegovih zidina stoje samo prazne sobe. Nema ideje, nema plana šta zapravo raditi sa tom pobedom osim uživanja u njenoj tituli.
I onda imate to perfidno natezanje, ta čudna, prividno moralna insistiranja: “Moramo biti pragmatični, morate se odvojiti od svoje stranačke organizacije kako bi smo osvojili širu podršku.” Ne! Upravo suprotno! Pravi cinizam je upravo u toj pragmatičnosti! Oni žele energiju, bazu, strukturu, ali odbijaju da prihvate mašineriju koja je sve to stvorila. Oni svesno znaju da je njihova igra smešna, ali ipak nastavljaju da je igraju.
Šta je prava radnja onda? Da prihvatimo apsurdnost same situacije. Da kažemo: “Pogledajte! Naš pravi neprijatelj je tamo! A mi glumimo da je bitno ko će biti na kojoj poziciji!”
Ovo nije poziv na neko moralno osvešćenje. Naprotiv! To je poziv na radikalno političko delovanje, koje prihvata da je samo kroz priznanje apsurda ove situacije moguće stvarno promeniti pravila igre.
Dakle, nastavite da pregovarate. Ali nastavite sa potpunom svešću da je to ogroman, užasan komad ideološke fikcije! Jedini način da se pobedi je da se prizna da ste već izgubili, da se prizna apsurdnost celog projekta, i onda ipak, uprkos tome, svejedno krenete napred.
Da li znate kako se osvaja ostrvo? Iskrcate se i spalite brodove!
