ИДЕМО!

Многи од њих ће се разочарати, неки од њих ће постати исти или чак гори од оних против којих се боре, али жељу за променом и наду да постоји нешто боље и праведније од овог што их је дочекало тим младим људима нико не може одузети.

 Преплављени смо разним мудростима и цитатима, често извученим из контекста, тако да без много напора можемо да достигнемо ментално уздизање. Тешко да ћемо од тога бити бољи људи. Време у коме живимо је такво какво је, брзо и површно, са наопаким обрасцима понашања. Све желимо одмах, људи мисле да могу да се обогате преко ноћи. Деценије иза нас оставиле су траг на нама и дефинисале наш начин живота и размишљања.

И раније је било свега: ратова, криза, периода који делују безнадежно, који су се, опет, смењивали са периодима испуњеним вером и надом, са безбрижним погледом на будућност. И у сваком том периоду било је оних који стварају и иду напред, као и оних чија се филозофија живота своди на: „То код нас не може да буде“.

 Они који ништа не раде причају како други ништа не раде, а истовремено омаловажавају нечији рад. Они који раде не размишљају о онима који не раде, гледају своја посла. Прости су нељубазни према пристојнима. Пристојни се склањају и ћуте. Дозвољавају бахатим да их газе. Нема емпатије, разумевања за потребе других. Мање паметан говори паметнијима шта да раде и како да мисле, само зато што је безобразан и успео је некако да се пробије, захваљујући данашњем систему вредности. И уопште, од малена нам се намећу изврнути системи вредности. Исмева се онај ко улаже напор, а славе се они који су на брзину и на кварно нешто постигли. Примитивни намећу обрасце понашања.

 Није срамота оне који намећу своје ставове, под маском лажног патриотизма и правдано вишим циљевима, а од поданика се очекује беспоговорно извршавање. Није срамота онога ко нас, због својих интереса, лаже и гледа нас у очи, већ се од нас очекује да нас буде срамота што другачије мислимо.

А онда се појави младост. Неискварена и наивна. Појаве се људи који желе да живе слободно и нормално. У нормалним условима. У својој земљи. У свом граду. Па чак и у нашем. Помало стидљиво, али и Неготин се буди. Град славних великана, који су уздизали ову средину и који су задужили нашу заједницу, деценијама је успаван. Млади људи сада желе да се чује и њихов глас и да нешто промене. Имају право на то. Сачекао их је свет пун неправди и бахатости, а они желе да то промене. Желе да имају нормалан однос према појавама око њих. Желе да одају пошту невино страдалима у Новом Саду, без тога да им се неко смеје док траје 16 минута тишине.

Поред младих, будимо се и ми који смо ћутали. Када у Неготину на улицу изађе 100 људи, то је статистички исто као да је у Београду изашло 10.000 њих. Статистички да, али у пракси је то много другачије. Тамо је 10.000 људи у непознатој маси, људима није битно да ли их неко гледа и шта о њима мисли, а овде протествујете против свог комшије, превозника, сарадника, надређеног, познатог… Зато се излазак на улице у малим местима изједначује са храброшћу.

 На крају крајева, живот је леп и пружа нам безброј могућности, али је истовремено живот и борба. У прилици смо да се боримо за боље друштво, за достајанство и поштење. Зато, само напред. Избор увек постоји. Доста је било апатије.

Ivica Trajković
Ivica Trajković

Ivica je rođen u Negotinu 1976. godine gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju. Višu turističku školu završio je u Beogradu 2000. godine, da bi 2004. godine diplomirao na Fakultetu za menadžment u Zaječaru. Radio je u turističkoj agenciji Denzor od 2000. do 2003. godine. U Muzeju Krajine zaposlen je od 2003. godine, na radnom mestu dokumentariste. Zvanje kustosa stekao je 2005. godine. Prilikom osnivanja Turističke organizacije opštine Negotin 2006. godine postavljen je za v.d.direktora ove ustanove koja predstavlja bogati turistički potencijal naše opštine. Vršio je brojne dužnosti, uporedo se profesionalno usavršavajući. Nakon položenog stručnog ispita 2011. godine postaje licencirani turistički vodič. Od 2014. godine, veoma uspešno, devet godina, vršio je funkciju direktora u jednoj od najstarijih ustanova kulture u Srbiji, Muzeju Krajine. Pored predstavljanja muzeja, doprinosio je efikasnoj međumuzejskoj saradnji: putem promocija, izložbi, kataloga, publikacija. Zvanje višeg kustosa stiče 2016. godine, a zvanje dokumentariste savetnika 2024. godine. Publikovani su mu brojni radovi. Autor je i koautor nekoliko izložbi. Živi u Negotinu, oženjen je i ima sina.

Articles: 33