Odličan primer kako čelnici naše opštine shvataju vlast, a i politiku uopšte, jeste zagađenje vazduha.
Problem sa zagađenjem vazduha u Negotinu je dugo prisutan. Uzroci se baš i ne znaju ili ih pa ima mnogo…individualna ložišta, saobraćaj, Elixir. Sve nam to ostaje nepoznato. Kada je problem sa zagađenjem vazduha eskalirao, prošle godine u februaru, uzrok je bio požar na deponiji. Mogli smo da osetimo i golim okom vidimo zagađenje. Posle dugog gašenja požara (mesec dana) i burne reakcije javnosti, opštinsko rukovodstvo se oglasilo i uglavnom iskritikovalo sve koji su se na zagađenje žalili…Da citiram predsednika opštine sa te konferencije za medije 01.03.2024. godine. On „ne voli kada se u toku društveno-odgovornih problema javljaju politički neodgovorni ljudi“ , kada se „politizuje nešto što nema veze sa politikom“ i „što su političke opcije koje se bave kritikom izabrale put da što je svima lošije to je argument za njihovo političko napredovanje“.
Tom prilikom nije proglašena vanredna situacija. A itekako je mogla i morala biti proglašena. Razlika između vanrednog događaja i vanredne situacije je u tome da li problem nadležne službe mogu rešiti u okviru redovnog angažovanja ili ne. Ali očigledno proglašavanje vanredne situacije nije „politički“ baš popularno.
Da se ekološki akcident desio nije nikome sporno. Zakon o zaštiti vazduha u toj situaciji predviđa merenja posebne namene i obaveštavanje javnosti u slučaju prekoračenja koncetracija zagađujućih materija. Ono što je zastrašujuće je da se vlast u nijednom trenutku nije preko medija oglasila i obavestila građane o potencijalnom zagađenju, niti dala bilo kakvu informaciju o tome što se dešava. Nijedna reakcija na vesti koje je NG portal redovno objavljivao. A drugi mediji, koje građani finansiraju, deponiju nisu ni pomenuli.
Šta su bili rezultati ovog najvidljivijeg zagađenja do sada? Dobijanje merne stanice. Merna stanica je postavljena krajem prošle godine u dvorištu vrtića i merenja su javno dostupna, na sajtu opštine. E sad, ko prati rezultate mogao je da vidi da smo već početkom godine posle 51. dana već prekoračili zakonski dozvoljeni limit od 35 dana sa koncentracijom suspendovanih čestica PM10 u vazduhu većom od 50 mikrograma po kubnom metru. Za celu godinu!
I od javnosti se očekuje da ćuti i da ne „politizuje“…
Politika je delatnost usmerena na osmišljavanje, organizovanje i vođenje zajedničkog života ljudi u skladu sa njihovim potrebama, te su i planiranje upravljanjem otpada, rukovođenje deponijom, postavljanje odgovornih rukovodioca, čutanje nadležnih, praćenje kvaliteta vazduha političke teme. Taj vazduh udišemo svi, i vlasti i građani i opozicija. Nema potrebe da ne tražimo odgovor šta je uzrok zagađenju, a naročito je to obaveza vlasti. Moguće je da su najveći problem individualna ložišta i niko ne očekuju da taj problem može da se reši odmah. Može brže i celishodnije da se rešava, ali ne odjedanput. Možda je problem i nesanitarna deponija. I to je dugogodišnji problem koji se ne može za jedan dan rešiti.
Ali javnost ima pravo da zna i koliko je zagađenje i šta su uzroci!
