Ова година ће у Неготину протећи у знаку обележавања бројних јубилеја: 180 година од оснивања Неготинског читалишта, 170 година од рођења Стевана Мокрањца, 150 година од изградње цркве Свете Тројице…
Недавно је у неготинском Дому културе, у оквиру обележавања првог од јубилеја, на дан рођења Стевана Мокрањца, одржан концерт неготинских хорова и солиста. На концерту су наступили дечији црквени хор, хор цркве Свете Тројице, хорови основне и средње музичке школе, хор „Walachia“, Неготинско певачко друштво, ученици Музичке школе са одсека трубе, као и солисти Владица Перковић, сопран и Миља Виденовић, клавир.
У оквиру програма присутној публици обратио се и заменик председника Општине. У тексту који је господин заменик прочитао истакнуто је да је Неготин град који се препознаје по снажном културном идентитету, по неговању традиције, по поштовању стваралаца и по људима који ту традицију живе сваког дана. Прочитао нам је господин заменик и да Мокрањац није само име из уџбеника, већ је живо присутан део нашег идентитета. Након тога изразио је захвалност Министарству културе Републике Србије на континуираној подршци развоју културе, на разумевању значаја очувања културног наслеђа и на партнерском односу који омогућава да фестивал, који организујемо Мокрањцу у част, расте и траје. Прочитао нам је господин заменик и да наша локална самоуправа остаје опредељена да и убудуће подржава рад културних институција, програме, пројекте и појединце који својим радом чувају и унапређују културно благо Неготина. Чули смо и то да су нам лик и дело Стевана Стојановића Мокрањца трајни путоказ, а „Мокрањчеви дани“ симбол снаге културе.
Е сад, моје питање је зашто смо, поред дивног програма организованог захваљујући креативности и енергији талентованих људи, пре свега из нашег непресушног ресурса -Музичке школе, били принуђени да слушамо политички говор? Малобројна публика која је дошла по хладном времену у недовољно загрејани Дом културе, била је ту да чује своју децу, комшије и пријатеље, а не да слуша унапред припремљен текст локалног политичара. Истог оног политичара који тврди да је доживљај прошлогодишњег концерта Ђанија, током „Мајских свечаности“, ствар укуса и који је далеко од искреног и исправног схватања Стевана Мокрањца. Ако Неготин гради имиџ Мокрањчевог града, локална власт би морала да се дистанцира од промоције кича и шунда. Наравно, свако од нас приватно има право да слуша шта жели, али јавни програми би морали да имају и моралну и едукативну функцију.
Да наша општина не прави разлику између културе и политике, између општинске управе и страначких активности, између правих вредности и личне промоције види се и по вести на страници општине Неготин, где је прочитани текст заузео две трећине написаног о концерту, а учесници програма су само побројани.
