Норвешка, Аустрија, Мађарска, Босна и Херцеговина, Словенија, Србија. Ово није састав групе А квалификација за Европско првенство у фудбалу, већ списак земаља из којих долазе хорови који учествују на овогодишњем натпевавању на “Мокрањчевим данима”. Исти хорови, здружено, по традицији, певају на отварању фестивала. Значи, пред њима ћемо да се брукамо… Наградно питање за ову годину је: где је отварање?
Као никад пре, већ почетком јула објављен је програм предстојећег фестивала „Мокрањчеви дани“, тако да смо врло рано могли да видимо шта нам следи током седам дана средином септембра, када град, верујем, живи за ову манифестацију. Рано представљање програма, као и изузетно репрезентативан састав учесника великим делом су заслуга амбициозне директорке Дома културе, која је уложила своју енергију и ентузијазам да до тога дође. Њена љубав и посвећеност музици су одавно познати нашој заједници и видљиви су на сваком кораку. Таква особа која тежи да својим ангажовањем, знањем и контактима допринесе да се фестивал уздигне, уместо да добије ветар у леђа, добија саплитања и нагомилане проблеме од чијег су се решавања генерације надлежних склањале.
Овде се ради, пре свега, о подизању ограде у дворишту родне куће Стевана Мокрањца, о чему сам писао у претходном тексту. Ако се питање ограде успешно реши свима ће лакнути. Проблем ће бити привидно превазиђен, али остаће бројна нерешена правно-имовинска питања у комплексу, руине и пожутела трава о којој су радници Музеја Крајине годинама толико бринули и која је, поред бадема и цвећа, красила двориште.
У случају да се проблем ограде у комплексу не реши, иронично ћу предложити Организационом одбору фестивала да организује наградну игру за све нас којима су „Мокрањчеви дани“ у срцу. У наградној игри ће се учествовати на тај начин што ће грађанство давати предлоге где да буде отварање фестивала. Награда би била комплет улазница за овогодишњи, 59. фестивал. Ионако су улазнице скупе, а и ми из Музеја морамо да их плаћамо, па и ја желим да учествујем у наградној игри и предлажем да отварање фестивала буде у градском парку, поред бисте Стевана Мокрањца. Биста је дело вајара Милована Крстића, урађена је још 1939. године, а постављена је у парку 1953. године. Ту су и организована отварања фестивала до 1980. године, када је испред родне куће композитора, уочи 125 година његовог рођења, подигнут споменик.
За крај текста, једна молба Организационом одбору: на отварању имамо предивну традицију да слушамо беседе угледних гостију фестивала. Немојте, молим вас, да поред тога слушамо и високог званичника наше општине који се, прескачући редове, труди да прочита унапред написан текст неког свог сарадника, мучећи се и терајући нас на колективни трансфер блама. Нека он само каже једно љубазно „Добродошли драги гости“, а ми ћемо аплаудирати, обећавам.
