Kako? Drugačije od njih. I svi zajedno.
Vidimo danas šta se dešava u Negotinu, sva mašinerija vlasti je upregnuta da se pobedi na izborima, ubedljivo. Naredna dva meseca nas tek čekaju radovi…Sve će da se uradi i potroši gomiletina novca za radove od kojih većina nisu planski, a neki ni potrebni. Tako se dobijaju izbori. Vlast shvata da može 4 godine da provede ćuteći i krijući se, a da je onda dovoljno pred izbore prosipati asfalt na svakom mestu, praveći staze (pošto nešto te širine ne može da se nazove putem). Svako će dobiti sve što zatraži za siguran glas…neko kafu, neko zejtin, neko put, drva, asfalt, zaposlenje. Samo da prođu izbori, onda opet može da se tavori 4 godine, do sledećih. Ali ok, oni drugačije ne znaju.
Šta je odgovor? Prvo probuditi svest o tom glasu na izborima. Mora da se shvati važnost tog glasa, koji ne sme biti predmet prodaje. Uvek ćemo apatično reći: „Šta ja mogu sa svojim glasom da promenim?“. A možemo sve. Svi zajedno, jedan po jedan glas. Možemo izabrati bolje. Ne vredi više trošiti reči na njih, oni su pokazali svu svoju nesposobnost, bahatost i nesamostalnost u odlučivanju. A mi drugi? Mi moramo da se organizujemo, čujemo probleme i nađemo rešenje. Politika mora da bude iznalaženje najboljih rešenja za što veći broj ljudi, a ne blato u kom se valjamo. Ogadili su politiku i pretvorili je u nešto prljavo kako bi odbili druge da se njome bave, ali to je jedino rešenje. Da se svi mi „drugi“ zajedno udružimo i pokažemo da može i mora bolje.
Treba sagraditi prostor i okruženje gde će potencijal svakog pojedinca da dostigne maksimum. Samo to moramo svi zajedno. Da svako nađe svoje mesto u predstojećoj utakmici. Kao kandidat, kontrolor ili samo birač. I ujedinjeni da svima nama vratimo naš grad.
