Krajem 2013. godine kao mera štednje uvedena je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Naravno i u prosveti. Iz ugla ove vlasti jedan od najgenijalnijih poteza. Ne poteza koji bi doprineo štednji budžeta, već potpunoj kontroli svake prosvetne ustanove i bezobzirno gaženje autonomije ustanova.
Od tog trenutka više nema konkursa za prijem u radni odnos i jasno postavljenih pravila prijema u radni odnos. Kakve god veze da su postojale pri zapošljavanju do tog trenutka, postojao je zakonski okvir i neki kriterijumi. Od tog trenutka sve je to prestalo da važi. Postojao je samo prijem na određeno vreme gde su počeli da odlučuju lokalni moćnici, koristeći te ljude kao novi rezervoar glasova.
Još jedna stvar se desila u prethodnoj deceniji odlično smišljena. Opet iz ugla vlasti. A to je izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koja je predvidela da vršioca dužnosti direktora škole postavlja ministar. Kako to funkcioniše u praksi? Ministar nema nikakvu informaciju o tome koga može da postavi na mesto vršioca dužnosti direktora, već samo može da pozove partijskog kolegu iz lokalne samouprave da mu ovaj da predlog. Na taj način je opet pogažena autonomija ustanove. Pre izmena propisa o postavljanju vršioca dužnosti direktora, odlučivao je Školski odbor i donosio odluku većinom glasova.
Ali vratimo se na zapošljavanje…Znači jednim dekretom nestala su sva pravila 2013. godine i taj prostor je ispunila lokalna samouprava. Od tog trenutka, više ne krijući se, predsednik, zamenik predsednika i načelnica opštinske uprave kreću da kadriraju. Oni zapošljavaju, daju otkaze, prebacuju zaposlene iz jedne u drugu školu, određuju fond časova, raspored časova, prave odeljenja itd.
Naravno jedino merilo je partijska knjižica. U stvari, partijska knjižica odavno nije dovoljna. Sad se traži mnogo više. Miting, autobus, sigurni glasovi…I samo odani mogu da rade u prosveti. I to im je sjajno, najbolje je da odani vaspitavaju i obrazuju decu, da se dobiju novi poslušnici koji se uče, a i vide, da nema slobodne volje. Ne postoji. Samo slepa poslušnost.
A onda u nekom trenutku lokalni moćnici postaju opijeni tom moći…oni su zaboravili da zapošljavaju samo stranačke kadrove. Oni postaju ubeđeni da ceo školski sistem zavisi od njih i da oni imaju znanje i sposobnost da se time bave. To je najstrašnije. Kad su se izgubile granice koje su postojale na osnovu zakona, ostaje samo gola moć. A korišćenje moći se lako opravda.
A posledice? Kog briga za posledice…Smanjen broj učenika, smanjen broj odeljenja, kvalitet nastave sve gori, ogromno napuštanje osnovnog obrazovanja…Nema veze, opijenost moći ostaje, makar ne ostalo ništa iza njih kad to prođe…
