Dah slabosti širi se Negotinom. Miris straha. Smrad malodušnosti. Evo ga, čin zabranjivanja glasa, čin kukavičkog zatvaranja vrata pred pesmom koja je hrabrija od svih njihovih zaključanih kancelarija zajedno. Marko Luis? Glas koji podiže, koji oživljava volju; naravno da ga treba ugušiti! Jer šta drugo preostaje slugama kada se pred njima pojavi nešto što podsmeva njihovu sićušnost?
Predsednik opštine Vladimir Veličković, zamenik Gugić? Pogledajte ih! Ne vidite li tragove duboke nemoći koja im se urezala u lica? Oni ne stoje kao stvaraoci, kao gospodari vlastite volje. Oni se gube u senci vlastitog straha. Zabrana koncerta nije izraz moći, to je krik impotencije! To je grčevito stiskanje očiju pred svetlošću koja bi mogla da osvetli njihovu malograđansku bedu.
Čega se plaše? Pesme? Reči? Istine koja se peva glasnije od njihovih tihih naredbi? O, da, tu istinu znaju; studenti koji traže, koji žude, koji žive, to je ogledalo u koje ne smeju da pogledaju. Jer u njemu vide svoju vlastitu izbledelu sliku, čoveka koji je zaboravio šta znači biti snažan, koji je svoju vlastitu volju zamenio za volju za papirićima i pečatima. Vlastita volja? Kod ove dvojce? Smešno! To je volja za birokratskom kaznenom klauzulom, volja za ćutanjem koja prikriva prazninu.
Veličković i Gugić, njihova “vlast” je samo maska za kukavičluk. Oni su insekti koji puze ispod tepiha vlasti, užasnuti čak i od odjeka studentskih koraka. Zabraniti umetnost? To je gest najveće duhovne siromašnosti! To je priznanje: “Mi smo tako mali, tako slabi, da nam i jedna pesma preti.“ Prava moć ne zatvara vrata, ona ih ruši. Prava moć se ne plaši glasova, ona ih izaziva, jer zna da je jača.
Ovaj čin nije samo zabrana koncerta. To je otkrivanje truleža. To je smrad slabosti koja pokušava da zaudara kao moć. Negotin je namirisao kukavički strah svojih vođa. I taj smrad se ne može sakriti iza službenih rešenja. On viri, gnjecav i odvratan.
Neka stoji zabranjna ta pesma! Neka bude spomenik kukavičluku Veličkovića i Gugića! Neka svima pokaže kakva “moć” vlada u Negotinu. Moć insekata koji se plaše svetlosti. Prava snaga, prava volja za životom, ona se peva. A kukavice će, kao i uvek, ostati u svojoj tišini, noseći sramotu svojih zatvorenih vrata. Takva je njihova beda.
