Што не отказаше Ђанија? И какви су ово изговори?
Време пролази. Неке ствари су нам јасније, неке нису. За нешто смо сами криви, а за нешто су нам криви други. Нешто смо схватили, а нешто тек треба да схватимо. На грешкама се учи, али ћемо ипак опет да грешимо. Од грешака се, поред осталог, састоји наш живот, хтели ми то или не. Газимо по ђубрету, свом и туђем и тонемо полако.
Али ипак… У целом овом циркусу званом живот потребно је и мало лудости. А за то је у нашем најновијем случају задужена наша драга локална самоуправа. Укинуше људи свој сопствени традиционални концерт.
Годинама уназад, сведоци смо да се свашта импровизује, смешта и намешта, да су многе одлуке већ унапред донете, да се ретко ко за нешто и пита. Е у таквом времену има и изузетака, а изузетак је било проглашење великог добротвора Неготина, Љубише Стојановића Луиса, за почасног грађана нашег града. Сасвим заслужено, сложиће се сви. Не верујем да је ико икад имао нешто против тога. Постхумно су му ови наши креатори културног живота осмислили традиционални концерт. Додуше, мало су га неспретно назвали “За Луиса“, где није сасвим јасно шта је то за Луиса, вероватно сећање, али предлог ЗА ту баш и не стоји, тако да смо уз или уместо тог назива добили и додатни назив концерта: „Мој живот је моје благо“, по добро познатој песми овог великог певача.
Једна од централних звезда сваког концерта, поред бројних гостију, а циљ је био да гостију увек буде што више, свакако је син Љубише Стојановића, велики уметник Марко Луис. Сви смо били срећни што је он ту међу нама, али смо исто тако већ приликом првог сусрета могли да видимо да је реч о једном вансеријском таленту слободног ума. И то некако до ове године никоме није сметало. Не могу да верујем да су мислили да се Марко Луис „плаши мрака“, а онда је баш његов и Марчелов велики хит посвећен деци страдалој у Основној школи „Владислав Рибникар“, који је постао и симбол подршке протестима студената, засметао организаторима. И шта се на крају десило? Отказан је концерт у Неготину и то само дан унапред, стидљиво, преко facebook странице ТООН. За отказивање већина нас је сазнала на дан концерта, а верујем да много људи који не прате друштвене мреже није ни чуло за то, па је необавештени део публике дошао на лице места, где је бар могао да се обиђе сајам сувенира и старих заната. Тамо нико није пумпао нити верујем да је ико био превише расположен због мањег промета услед отказивања концерта.
За утеху смо имали алтернативно организован програм, који су приредили људи другачијих схватања и који се нису помирили са отказивањем концерта, тако да је вече за многе Неготинце ипак протекло уз добро познате Луисове хитове.
И шта на крају рећи за ове наше и њихов почетак да самоотказивања? Ма нека су нам живи и здрави и нека владају све до јесени. Само да ми не отказују Нојз фест, већ сам купио карте.
Напомена: фотографија SGMKN I.br. 686
