ГРАД КОЈИ ЈЕ ОСТАО У СЕПТЕМБРУ

Кад би неко данас дошао у Неготин и прошетао центром града, на основу паноа постављених у пешачкој зони, могао би да закључи да смо још увек у септембру прошле године. Ово и не звучи тако лоше у односу на чињеницу да исто може да му се догоди и у јулу или августу.

Тространи панои, по узору на калемегданске, направљени пре петнаестак година, данас су сведочанство стајања у месту. Првобитно их је било десет, али смо временом дошли до шест очуваних и обновљених. Остали су страдали у честим импровизацијама  и премештањима с једне на другу страну пешачке зоне.

Претходних година тематика на паноима се смењивала. Било је и трајнијих садржаја који нису били везани за датуме, као што је, на пример, музејска изложба „Културна баштина Неготинске Крајине“. Дешавало се и да се панои само делимично мењају приликом неких догађаја и јубилеја, па би се чак и разликовала тематика представљена на њима.

Последњих година, међутим, дошли смо до тога да су „Мокрањчеви дани“ зацементирали своје место на паноима. И данас је на њима представљен програм прошлогодишњег фестивала и тако ће, по свему судећи, бити до тренутка када ти панои буду замењени онима који ће најављивати наредно издање. По томе би неко могао да закључи да је Неготин град који живи за „Мокрањчеве дане“ и који нема друге културне садржаје, што би било далеко од истине. Неготин је град богате традиције и културе, тако да за овако мало погранично место има сасвим пристојан културни живот.

Фестивал је преживео различите друштвене системе – од социјализма, преко транзиције и бурних деведесетих, до садашњег времена. Ипак, никоме није пошло за руком да од њега направи комерцијални догађај, док је интересовање публике, уз изузетке везане за популарне садржаје, све мање.

Овај текст не напада фестивал, већ институционалну инерцију, симболичку запуштеност и одсуство културне динамике. Панои у центру града су постали симбол стајања у месту. Не зато што је култура нестала, већ зато што се према њој односимо као према прошлогодишњем програму – довољно добром да стоји, али не и довољно важном да се мења.

Ivica Trajković
Ivica Trajković

Ivica je rođen u Negotinu 1976. godine gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju. Višu turističku školu završio je u Beogradu 2000. godine, da bi 2004. godine diplomirao na Fakultetu za menadžment u Zaječaru. Radio je u turističkoj agenciji Denzor od 2000. do 2003. godine. U Muzeju Krajine zaposlen je od 2003. godine, na radnom mestu dokumentariste. Zvanje kustosa stekao je 2005. godine. Prilikom osnivanja Turističke organizacije opštine Negotin 2006. godine postavljen je za v.d.direktora ove ustanove koja predstavlja bogati turistički potencijal naše opštine. Vršio je brojne dužnosti, uporedo se profesionalno usavršavajući. Nakon položenog stručnog ispita 2011. godine postaje licencirani turistički vodič. Od 2014. godine, veoma uspešno, devet godina, vršio je funkciju direktora u jednoj od najstarijih ustanova kulture u Srbiji, Muzeju Krajine. Pored predstavljanja muzeja, doprinosio je efikasnoj međumuzejskoj saradnji: putem promocija, izložbi, kataloga, publikacija. Zvanje višeg kustosa stiče 2016. godine, a zvanje dokumentariste savetnika 2024. godine. Publikovani su mu brojni radovi. Autor je i koautor nekoliko izložbi. Živi u Negotinu, oženjen je i ima sina.

Articles: 33