Zašto bi neko danas izabrao život u manjem gradu? Iako je, imajući u vidu krajnje neravnomerno raspodeljene mogućnosti u velikim gradovima nasuprot varošima, teško zamisliti da neko odabere manje mesto za život, razloga ipak ima mnogo. Mirnija sredina, manje gužve, ekonomski razlozi, zdravije okruženje za decu, manje zagađenje… Dok navodim sve ove razloge, svaki postaje potencijalna tema za raspravu u kojoj bismo došli do zaključka da ništa od navedenog ne stoji.
Dobro nam došli u Negotin!
Zdravija sredina za decu i manje zagađenje – možda, do prvog požara na gradskoj ili nekoj od brojnih divljih deponija u okolini, na njivama i u dvorištima. Ovde se ne reaguje na požare, niti se paljenje bilo čega sankcioniše – ovo nam je zajedničko sa brojnim drugim mestima u Srbiji. A sa početkom grejne sezone, više ne postoje ni najmanje naznake da bi ova sredina mogla biti zdrava za bilo koga. Negotin možda može da se pohvali bogatim istorijskim i kulturnim nasleđem, međutim, kada je u pitanju brzo reagovanje i rešavanje problema zarad boljeg kvaliteta života svojih stanovnika, ništa ga ne opisuje bolje od Domanovićevog “Mrtvog mora”: “Nigde glasa, nigde pokreta, nigde čoveka da se bar osvrne da vidi šta bi i kako bi, šta se radi i zašto.“
Večiti optimista u meni mi ne dozvoljava da budem suviše oštra, a takođe odbijam da se pomirim sa onim čuvenim “mi tu ne možemo ništa”. Podsetimo se, veliki požar na deponiji dogodio se u februaru prošle godine. Od tada nije pokrenuto apsolutno ništa radi osnovnog obezbeđenja, a kamoli sanacije iste. Mnoštvo kancerogenih materija iz dana u dan obogaćuje naš vazduh, vodu i zemljište. Približava se i grejna sezona, period kada vazduh u Negotinu ima i boju i miris.
Srećom, imamo mernu stanicu koja će nam da visokom preciznošću reći da li je vazduh opasan, izuzetno loš, veoma loš ili, ako nas posluži ruža vetrova – samo loš.
Dobro došli u Negotin!
