Jozef K. se budi jednog jutra i saznaje da je optužen. Nikada tokom procesa nije dobio objašnjenje za šta je optužen. Kafkin apsurd živimo danas. Mnogo aktivista, boraca za bolje i pravednije društvo, završilo je na optuženičkoj klupi ne znajući zbog čega. Svi znamo zbg koga. On je to naredio, a poslušnici se utrkuju da mu udovolje, maltretiraju, iznuruju i kinje ljude koji mu se suprotstavljaju. To je taj mehanizam kontrole, nevidljiv i sveprisutan.
Kafkin junak veruje da pripada uređenom društvu i veruje u pravila, pisana i nepisana. Međutim, tokom procesa shvata da su pravila namenjena drugima, a ne običnom čoveku. Danas se čovek nalazi u sličnoj, verujem ne i beznadežnoj poziciji. Korumpirana i kukavička birokratija uništava društvo. Kako drugačije objasniti ćutanje institucija na trovanje ljudi u Prahovu? Kako objasniti neprocesuiranje onih za pad nadstrešnice i ubistvo ljudi u Novom Sadu? Kako objasniti pojavu poput sudije Petrova koji javno kaže da se pojedini predmeti drže u fioci? Srbija je danas Proces Franca Kafke. Kao što Jozef K. ne može da dopre do istine o svom slučaju, tako i savremeni građanin često ne može da razume kako i zašto se donose ključne odluke koje oblikuju njegovu svakodnevicu. U tom lancu ljudske prostitucije pojedinac gubi nadu, naročito onaj malodušan koji ostvši bez nade bira da bude roba. Moramo da se čujemo, da budemo glasni, jer ako ljudi postanu roba izgubićemo društvo. A hodamo po ivici!
Jozefa K. je ubila rezigniranost, odustajanje u borbi protiv sistema. Na početku pruža otpor, veruje u svoju nevinost i pokušava da se bori. Tokom procesa postaje sve tiši i na kraju odustaje. Ćuti. Vlast danas želi da svi mi budemo Jozef K, da odustanemo i zaćutimo. Zato su upregli medijsku mašineriju, zato je mantra “svi su isti” nikad aktuelnija. Zato nas dele na “leve” i “desne” i sijaset drugih podela. Time su uspevali da prostor učine kafkijanskim, zagušljivim, nateraju ljude da budu pognuti pred sistemom, Da utihnu!
Jozef K. nije imao pobunjeno društvo, bio je okružen ljudima koje je progutao sistem koji su hodali pognute glave zarad bezličnog vegetiranja i opstajanja. Zato nad sudbina Jozefa K. upozorava i uči da ako čovek prestane da se bori postaje saučesnik u sopstvenoj sudbini nestajanja.
Uspravi se! Borba nam tek predstoji, a pred njima je proces! I sudski, i moralni!
