У Неготину, граду богате историје и још богатије праксе предизборних чуда, постоје два семафора који су одавно прешли из обичних машина у метафору. То нису обични семафори — то су локални мудраци, тихи хроничари наших навика, упечатљиви подсетници да се у граду ништа суштински не мења, осим што повремено кратко засија. Годинама већ они трепћу жутим светлом, онако смирено, као да нам кажу:Не журите, нема куда.
И заиста, у Неготину се ретко куда жури — осим пред изборе, када изненада сви схвате да је градска инфраструктура важна, да семафори постоје, да рупе на путу нису декоративне и да се ствари, ето, баш случајно, баш сада, могу поправити. Тако су и ови наши жути мудраци, баш уочи избора, преживели чудо техничке обнове. Одједном су им прорадили сви делови, и то тако савршено да би човек помислио да смо у Швајцарској, само са јефтинијим сиром. Зелено је светлело као обећање, црвено као упозорење да се не шалимо са „правим“ избором, а жуто као онај последњи тренутак да добро размислимо шта радимо са својим животима.
И онда — избори прођоше. А семафори, као и увек први после избора, ушли су у фазу депресивно-реалистичног опоравка: престали су да раде. Вратили су се на трепћуће жуто. Поново нам шаљу своју једноставну филозофску поруку: Не будите наивни. Ово је било само привремено.
Шта је најбоље у целој причи? Нико се више ни не чуди. У Неготину су семафори који раде дуже од изборне кампање чиста научна фантастика. Да ови уређаји остану функционални без политичке мотивације — то је концепт за неки напреднији степен цивилизације.
Камиони пролазе, аутомобили се провлаче, пешаци прелазе улицу на сопствени ризик, као што се у Неготину уопште живи — на сопствени ризик. А семафори трепћу. Не љуте се, не вичу, не пишу жалбе — само трепћу. И тим једним оком као да нам говоре: Обећано је — испуњено. На кратко. Довољно да се слика.
У ствари, ти семафори ни нису у квару. Они су најтачнији политички барометар у граду. Раде само када треба да се види да град „ради“, а после тога, логично, престају да глуме. Јер како би иначе одржавали аутентичну атмосферу Неготина — ону здраву, препознатљиву мешавину занемарености и импровизације?
И зато, док год ти семафори трепћу жутом, бар знамо да је све по старом: избори прођоше, обећања нестадоше, и град се вратио у свој мирни постизборни ритам. Трепћуће жуто је, у суштини, наш градски грб. Са мало струје и много симболике.
Истини за вољу, понекад један од два неготинска семафора проради, покаже знакове живота на неколико дана, па се опет на неко време потпуно угаси, да би се онда вратио на своју омиљену боју – жуту. Осим тога, својевремено је неко, ваљда у налету оптимизма и вере у трајност рада неготинских семафора, уклонио знакове за право првенства пролаза са раскрница. Тако је возачима који долазе из тог правца права авантура да прођу раскрсницу. Срећом, у другом правцу стоји упозоравајући знак СТОП, па ствари некако функционишу.
