Šta su izbori? Borba na život i smrt, kako nam se predstavlja ili jednostavno sučeljavanje političkih programa i ideja. Da li lokalni izbori u Negotinu treba da budu pokazna vežba nečijeg iščašenog uma ili utakmica ideja kako da opštinu učinimo boljim mestom za život svih nas?
Svedoci smo alarmantnog fenomena: masovnog otvaranja kancelarija sns-a širom grada i sela. Objašnjenje da su ovi “mesni” odbori formirani “zbog razgovora sa građanima” zvuči paradoksalno kad znamo da mesne zajednice, kao osnovni oblik samouprave, godinama ne funkcionušu. Ako je stvarno postojala volja za dijalogom, mesne zajednici bi već oživele. Organizacija, kako vidimo, očigledno nije problem. Ovde nema volje za razgovorom i ovde se radi o pokazivanju snage i postavljanju mehanizma za unutrašnju kontrolu izbornog procesa.
Prošli su nam Mokranjčevi dani…bili su nam gosti sa strane, noćili u Negotinu. To je i dalje jedan od retkih događaja kada imamo posetioce van Negotina. Ali to nije ništa u odnosu na popunjenost smeštajnih kapaciteta u trenutku početka kampanje. Očigledno je stotine ljudi došlo da pomogne lokalnim naprednjacima u kampanji….svi hoteli, hosteli, vile su puni. Smeštaju se čak i po selima. Najavljuje se opasna borba za svaki glas. Zašto kampanju ne vode naši naprednjaci, naša vlast? Ova garnitura je na vlasti preko 8 godina. Valjda su za to vreme uradili mnogo toga, pa mogu da se hvale rezultatima. Ako su toliko dobri, šta će nam naprednjačke falange sa strane da prebrojavaju sigurne glasove, zastrašuju i ucenjuju?
Kako se dođe do toga da „naši“ naprednjaci na to pristanu? Da li je njima pripadnost stranci iznad porodičnih i komšijskih veza? O kakvoj mi onda lokalnoj samoupravi pričamo? Ako je naša vlast slepi poslušnik nečijih bolesnih želja, onda se ovde ništa i ne odlučuje. A vlast treba da bude promenljiva…Pa kad neko više nije na funkciji, da se vrati svom svakodnevnom funkcionisanju. Misli li neko o tome? Ili misle da će ostati doživotno na funkciji? Kako se vratiti normalnom životu, kada se pristalo ili čak pozvalo na ovakvu okupaciju?
Odgovori na ova pitanja treba da budu u centru pažnje. Put napred jeste naše nepristajanje na ovakve prakse. Sve se na kraju svodi na naš izbor. Zato je ključno da svako postupa po svojoj savesti. Jer, za razliku od mnogih koji su došli samo po glas, mi ostajemo ovde.
