НИЈЕ СВЕЈЕДНО

Редовна физичка активност је један од најважнијих фактора за одржавање доброг здравља и квалитетног живота. Кретање је директна инвестиција у физичко и ментално благостање. Физичка активност помаже у одржавању здраве телесне тежине и борби против гојазности. На менталном плану, кретање је природан лек против стреса, анксиозности и депресије.

Добровољно кретање је свако кретање које се иницира свесно и под контролом наше воље. Диван пример добровољног кретања имали смо првог дана претходног викенда. Планинарско друштво „Дели Јован“ из Неготина, у оквиру манифестације Планинарског савеза Србије „Дан пешачења“ под слоганом „Корак ближе здрављу“ организовало је пешачку акцију за ученике и грађане Неготина. Традиционалном акцијом било је предвиђено пешачење од споменика Хајдук Вељку у центру града до Пољопривредне школе на Букову, као и повратак назад. Акцији се одазвао велики број наших суграђана, младих и старих, деце са родитељима, учитељица са ученицима… У лепом расположењу и уз организован садржај сви су били задовољни.

С друге стране, већ другог дана викенда имали смо сасвим супротан пример, а то је пример кретања на силу, које се често назива принудно или невољно кретање и представља свако кретање које се дешава без свесне намерe или контроле наше воље.

Насупрот студентским и грађанским антикорупцијским протестима у Србији, који су почели у новембру 2024. године након урушавања надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, а који су настављени су и радикализовали се током 2025. године, већ неколико недеља имамо и протест „Против насиља и блокада за нормалну Србију“. Тај вид протеста организаван од стране власти, који се односи на окупљања грађана широм Србије који су организовани као реакција на насиље које се, према њиховим тврдњама, повезује са протестима који укључују блокаде саобраћајница и других комуникација, које, како наводе, ометају нормалан живот, рад и кретање грађана. Учесници ових скупова изражавају жељу за стабилношћу, миром, слободним кретањем и повратком на „нормално“ функционисање државе и друштва, противећи се, како истичу, вишемесечној парализи коју су блокаде изазвале.

Ова окупљања се одржавају у бројним градовима Србије и широко су пропраћена у медијима. Често се носе поруке попут „Хоћу свој живот назад“ и „Не дамо Србију“ Нажалост, овакви скупови се већ неколико пута организују и у нашем граду, под слоганом „Неготин против насиља и блокада“ (у поднаслову „За нормалну Србију, за мир, за рад, за напредак!“).

Чудно је да у граду у коме никаквих блокада нема и где су протести, док их је било, организовани коректно и без провокација, локална власт осећа потребу за неким контрамитинзима. Не треба трошити речи на то да већина људи који по овом основу излазе на улице то чини невољно, из страха или зато што им је сугерисано да је то добро за њих. Ова врста кретања можда је и здрава због каквог-таквог кретања, али за ментално здравље је погубна.

Све ове заставе, транспаренти и балони сервирани од оних који одлучују о нашим судбинама помало подсећају на Летећи циркус Монтија Пајтона или на Топ листу надреалиста. Да није жалосно било би смешно. Шта ли нам следеће припремају?

Ivica Trajković
Ivica Trajković

Ivica je rođen u Negotinu 1976. godine gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju. Višu turističku školu završio je u Beogradu 2000. godine, da bi 2004. godine diplomirao na Fakultetu za menadžment u Zaječaru. Radio je u turističkoj agenciji Denzor od 2000. do 2003. godine. U Muzeju Krajine zaposlen je od 2003. godine, na radnom mestu dokumentariste. Zvanje kustosa stekao je 2005. godine. Prilikom osnivanja Turističke organizacije opštine Negotin 2006. godine postavljen je za v.d.direktora ove ustanove koja predstavlja bogati turistički potencijal naše opštine. Vršio je brojne dužnosti, uporedo se profesionalno usavršavajući. Nakon položenog stručnog ispita 2011. godine postaje licencirani turistički vodič. Od 2014. godine, veoma uspešno, devet godina, vršio je funkciju direktora u jednoj od najstarijih ustanova kulture u Srbiji, Muzeju Krajine. Pored predstavljanja muzeja, doprinosio je efikasnoj međumuzejskoj saradnji: putem promocija, izložbi, kataloga, publikacija. Zvanje višeg kustosa stiče 2016. godine, a zvanje dokumentariste savetnika 2024. godine. Publikovani su mu brojni radovi. Autor je i koautor nekoliko izložbi. Živi u Negotinu, oženjen je i ima sina.

Articles: 15