КОЛИКО КОШТА ЧОВЕК?

Питање “колико кошта човек” на први поглед звучи цинично, чак и увредљиво. Људи се
не смеју сводити на цену, јер вредност човека превазилази сваки материјални оквир.
Ипак, живимо у друштву у којем се ово питање стално, свесно или несвесно намеће.
Послодавци размишљају о томе колико кошта радник: његова плата, доприноси, обука.
Држава рачуна колико “кошта” образовање и здравство по глави становника. Чак и у
свакодневним односима често калкулишемо – колико времена, енергије или емоција
желимо да уложимо у некога.
Ако кренемо даље, долазимо до питања људског достојанства. Човек вреди самим тим
што постоји. Свако има право на живот, слободу, поштовање. Људска вредност не
може се свести на бројке, јер обухвата емоције, односе, снове и способност да се
ствара и воли. У том смислу, сваки покушај да се одреди “цена” човека, води ка
дехуманизацији.
Један од најдрастичнијих примера „цене човека“ у нашем друштву јесте куповина и
продаја гласова пред изборе. Тада се човек своди на ситан износ – на 2.000 динара,
пакет хране или обећано радно место. Политичке партије рачунају да је глас нешто
што се може купити, а грађани често пристају да свој глас, уместо да га схвате као
личну моћ и одговорност, претворе у робу.
Тиме се обезвређује сама идеја демократије. Јер ако се човек прода за тренутну
корист, шта остаје од будућности? Да ли смо тада само купци и продавци на политичкој
пијаци, или слободни грађани који одлучују о свом друштву, својој и судбини својих
потомака?
Човек се може „купити“ за ситницу, али његова права и слободе немају цену. Глас не
би смео да буде роба, јер када постане роба – онда демократија постаје тржиште у
којем влада онај ко има највише новца, а не онај ко има најбољу визију.
На питање „колико кошта човек“ не можемо дати бројку, јер човек нема цену. Има само
вредност – јединствену и непоновљиву. Све док пристајемо да је заменимо за ситан
интерес, остајемо таоци логике по којој се људски живот мери као артикал на тржишту.
Али када одлучимо да наш глас и наш избор нису на продају – тада показујемо да
човек, ипак, не може да се купи.

Ivana Vujić
Ivana Vujić

Ivana Vujić, rodjena 1983. godine u Aleksincu. Živi sa porodicom u Negotinu. Diplomirani sociolog po struci. Diplomirala 2010. godine na Filozofskom fakultetu u Nišu. Radi u sistemu obrazovanja 15 godina. Profesor sociologije u Negotinskoj gimnaziji.

Articles: 13