У неким државама је сасвим нормално да се асфалтирају дотрајале улице. Њихове грађане не изненађују радници и машине. И сасвим је нормално да прошетају по новом тротоару и тек асфалтираној улици. Без икакве помпе. И, наравно, то није пропагандна делатност. То је нормално.
У неким државама директори јавних установа не снимају страначке видеоклипове у којима полажу рачуне и обавештавају ,,јавност” колико је новца општина и ресорно министарство уложило у рад установе на чијем су они челу. Подразумева се да су те установе јавне, а не страначке. И сасвим је нормално да општина и министарство улажу одређена новчана средства у развој истих. Нормално је да нас, обичне грађане, таква излагања не занимају, јер ми смо сведоци њиховог рада, а установе њихова огледала.
У неким државама сасвим је нормално да председник и руководство општине обиђе породицу настрадалог суграђанина. То се у малој средини од њих и очекује. Организују или однесу помоћ у име општине, а не одређене странке. Нормално, јер то је ствар људскости, а не страначке припадности.
У неким државама отварају се и реновирају школе, вртићи, болнице. Реновирају се и банке. Сасвим је нормално да немају црвене врпце на вратима. Не праве помпу од свеже окречених зидова банке, не малтретирају председника општине како би пресекао врпцу. Таман посла.
У неким државама грађани у предизборној кампањи добијају упаљаче, оловке, привеске…Сасвим нормално, јер је то део пропагандног материјала. Не добијају пакете основних животних намирница. Не добијају пакете средстава за хигијену. Такви поклони нису рекламни материјал. Сложићете се, нормално.
У неким државама до правде се не долази штрајком. Нормалан је њихов пут до правде.
Одавно се код нас запатила нека потреба да све што је ненормално претварамо у нормално, и обрнуто. Време је да то мењамо.
