Пред најаву великог студентског протеста у Београду, 15. марта 2025. године, настао је Ћациленд. Ругло Београда, брука Србије и на срамоту свих нас.
Ћациленд им је база за окупљање криминалаца пред којима полиција понизно стоји мирно. Покушали су да криминалце и батинаше замаскирају некаквим студентима који желе да уче. Данас ми, обични грађани, свакодневно постављамо себи питање знамо ли ко је полиција данас? Да ли је у униформи полицајац или неки криминалац, робијаш, дилер, убица?
Ћациленд је постао симбол заточеног човека, човека који прихвата да буде ограђен и ту са својом срамотом проведе одређено време. Неготин је такође имао своје представнике у Ћациленду. Они су већ брука сами за себе и не треба трошити речи на њих.
Неготин полако добија свој Ћациленд, само на један другачији начин. Беле шаторе заменили су изнајмљени локали од стране владајуће странке. У њима неки непознати људи. Мали им је град него решили да се рашире и по селима. Навикло то да малтретира, обилази, досађује. Не зна за срамоту. Локалних напредњака нема. Ако сте помислили да их је срамота, варате се! Изгубили су је одавно.
Неготински Ћациленд има улогу да покаже моћ, али и беду човекову. Беду не у материјалном смислу већ ону унутрашњу, људску!
Дали су из Општине наше податке дошљацима. Ходају неготинским улицама са списковима у рукама у којима су наши подаци. Ту бележе како реагујете на помен Српске напредне странке. Ту процењују колико вредите. За њихове знају: неко начелничко место, директорско, послић неки, митинг, сигурни гласови… Али ТИ их мучиш, за тебе не знају. Не знају јер ТВОЈ ГЛАС НИЈЕ НА ПРОДАЈУ!
Знај да те посматрају и твоја ћерка, син, мајка, унук, унука… пријатељи, кумови, комшије.
Ако продаш свој глас продао си и њих, а онда ће и они бити на продају!
