U Negotinu postoji kafana, u centru grada, na sred šetališta. Spram ostalih lokala na istom mestu, ova deluje onako “jugoslovenski”, kao one stare kafane sa kariranim stolnjacima i “nefensi” inventarom. Stari Latini imaju poslovicu “absit iniuria verbis”. Ako je nekog uvredio ovaj moj opis, neka pronađe prevod. A stari Jugosloveni ili barem oni jugonostalgični se neće uvrediti. Baš naprotiv…
Pored gorepomenutog opisa, u lokalu je jasno za koga se navija, što u velikoj meri oslikava ubeđenja vlasnika. U današnje vreme odreći se jednog, velikog dela mušterija – navijača, a samim tim i profita, u ime ljubavi prema nekom klubu, mnogo govori o samom vlasniku. Neko će pomisliti da je ta podela na navijače ovog ili onog glupost. Ali, kako ovo nakaradno vreme odmiče, sve više uviđam da možda i nije baš tako.
Elem, vratimo se Odiseju.
Ne znam zašto kafana nosi ovo ime… Ne interesuje me. Mnogo puta, kao Nenegotinka, nazvala sam je, greškom, Dositej. Nije mi bilo bitno kako se zove, tamo sam išla jer mi se sviđala hrana, jer mi je atmosfera bila opuštena, jer sam mogla da uđem u trenerci, raščupana, bez šminke, jer smo imali sto u ćošku, desno u dnu kad uđeš, sto koji mi je davao osećaj privatnosti, jer smo Vladi znali da kažemo “ne znam da li imamo dovoljno para, ali platićemo sutra”. I zaista smo plaćali sutra, nismo jeli i pili na račun firme.
Dakle, u kafanu sam išla da pijem, jedem, imam bar neku privatnost, platim sutra kad nemam danas i navijam.
Odisej, kao takav, opušten, prilagodljiv za nas, “ne iz Negotina”, nekad “besparne”, nekad sređene, nekad raščupane, nekad tužne, nekad srećne, ovih dana osvanuo je oblepljen nalepnicama “štrokaderi i ispumpavanje”. Odisej, KAFANA, ponavljam, KAFANA, ne politička organizacija i ne neka visokoprofitna firma… Zašto su neki tamo ljudi imali potrebu da to targetiraju, obeleže, oblepe nečim, ostaje pitanje… Ako je razlog što vlasnik ne podržava aktuelnu vlast, već svoje potomstvo, who cares? Da ne kažem ono who gives the f… Pa nije on šef BIE ili komandir policije da to bude toliko bitno. (I hvala bogu ili kome god da je tako.)
Nameće mi se misao da ti neki tamo ljudi, koje zovu ćaci, stvarno vide Odiseja u Odiseju i onog Trojanskog konja sa skrivenim “potencijalom” u trbuhu. (Plaćaju me strane službe za ovo “trbuh”.)
Ako je, (pod pretpostavkom da ćaci znaju šta je Trojanski konj, a ne samo konj), stvarno tako, vreme je da nakon Odisije nastupi i Eneida. Naime, nakon pada Troje, formirano je Rimsko carstvo zahvaljujući Enejinom potomstvu (izbeglom iz pale Troje). Ova misao me, međutim, brzo napušta jer za ćacije je to, možda, već previsoka književnost, pa ću se tu i zaustaviti… I to radim namerno na reči “potomstvo”, kao jedinom mogućem i realnom nastavku istorije. Ipak, Historia magistra vitae est.
