Da li ste ikada čuli onu čuvenu: „Kakav narod, takva vlast“? Često je izgovaramo s uzdahom, kao da je to neka univerzalna istina uklesana u kamen. Ali, da li je zaista tako?
Na prvi pogled, ova izreka deluje logično. Demokratski sistem podrazumeva da narod bira svoje predstavnike. Ako su izabrani korumpirani, nekompetentni ili bahati – zar to ne znači da je i narod takav? Međutim, stvarnost je mnogo složenija.
Nameće se logično pitanje, da li je vlast ogledalo društva?
Da, u određenoj meri, vlast jeste ogledalo društva – ali ne zato što svi građani dele vrednosti vladajućih struktura, već zato što sistem često nagrađuje apatiju, poslušnost i kratkoročnu korist. Kada građani veruju da se „ništa ne može promeniti“ ili da „svi kradu“, tada prestaju da učestvuju. A kad se povuku, prostor preuzimaju oni koji žele moć zarad sopstvenih interesa.
Mnogi građani ne podržavaju aktuelnu vlast, ali ćute. Ili ne izlaze na izbore. Ili veruju da njihov glas ništa ne znači. Ta pasivnost omogućava da manjina oblikuje budućnost većine. Nisu svi isti, ali ćutanje onih koji nisu – omogućava glasnima da dominiraju.
Ne zaboravimo: vlast ima moć da oblikuje kulturu naroda jednako kao što narod oblikuje vlast. Kroz obrazovni sistem, medije, zakone i javni govor – vlast utiče na ono što smatramo prihvatljivim, normalnim i poželjnim. Ako generacije odrastaju u atmosferi nepravde, partijske lojalnosti i nedostatka kritičkog mišljenja, zar čudi što se taj obrazac ponavlja?
Šta možemo da promenimo?
Umesto da tražimo krivca u narodu ili se pomirimo s „sudbinom“, možemo da postavimo drugačije pitanje: kako da postanemo narod koji ima vlast kakvu zaslužuje? Kako da izgradimo kulturu odgovornosti, dijaloga i građanske hrabrosti?
Odgovor nije brz ni lak, ali počinje malim stvarima:
Informisanjem i obrazovanjem
Angažovanjem u lokalnoj zajednici
Izlaskom na izbore
Nepristajanjem na ucene i podmićivanje
Govorenjem – jasno, glasno i argumentovano.„Kakav narod, takva vlast“ može biti izgovor za pasivnost – ali može biti i poziv na promenu.
Ako želimo bolju vlast, moramo postati bolji građani. Ne savršeni. Samo hrabriji, uporniji i – budniji.
Jer vlast se ne menja jednom u četiri godine. Vlast se menja svaki dan – kada progovorimo,
kada se pobunimo, kada ne okrenemo glavu nad nepravdom.
