Kako izgleda napredna demokratija tj. demokratija na naprednjački način videli smo posle zadnje sednice Skupštine opštine Negotin.
Pre te sednice, u zakonskom roku, odbornička grupa „Ujedinjeni za Negotin“ podnela je formalno ispravne predloge odluka, i to: odluke o načinu ostvarivanja statusa roditelj – negovatelj na teritoriji opštine Negotin i odluke o dodeli jednokratne pomoći učenicima osnovnih škola na teritoriji opštine Negotin.
Prva odluka reguliše pravo na status roditelj – negovatelj, gde se to pravo priznaje jednom roditelju za negu deteta sa smetnjama u razvoju kod kojeg postoji potpuna zavisnost od nege, pomoći i nadzora druge osobe radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, a koje nije u mogićnosti da zbog zdravstvenog stanja pohađa predškolsku ustanovu, školu ili dnevni boravak, usled čega roditelj nije u mogućnosti da ostvari prihode sopstvenim radom. Druga odluka utvrđuje pravo na isplatu jednokratne novčane pomoći u visini od 10.000,00 dinara po jednom učeniku, učenicima od prvog do osmog razreda osnovnih škola, koje se nalaze na teritoriji opštine Negotin.
Na početku sednice Skupštine opštine Negotin glasalo se o dopuni dnevnog reda za ove dve tačke. Predlagači su obrazložili predloge odluke. Iz vladajuće većine se niko nije javio za reč. Onda se glasalo i doneta je odluka da se ove dve tačke ne stave na dnevni red. Bez diskusije i obrazloženja bilo kog iz vladajuće većine.
Obrazloženje smo isti dan dobili. Ali preko medija. Naime, predsednik opštine se nakon sednice, kojoj u većem delu nije ni prisustvovao, obratio medijima i iskomentarisao ove predloge.
To je shvatanje demokratije. Umesto da ukrstimo argumente i činjenice, da vodimo debatu, da dođemo do najboljih rešenja za naše sugrađane, bira se lakši, „demokratskiji“ način. Na sednici ćemo da oćutimo, da ne ulazimo u raspravu, a posle kad je predsednik sam može sve lepo i natenane da odgovori. Da mu niko ne smeta. Čemu nam onda skupština? Zašto trošimo sredstva i vreme? Možemo lepo preko medija ili društvenih mreža da vodimo raspravu. Ionako većina odbornika i ne isprati o čemu se diskutuje samo glasa kako im se kaže. Na „zvonce“.
